Документовано фотографијом
Стварна фотографија прати активност кад је то јавно прикладно и довољно јасно без додатног објашњавања.
Оливера ПотићБез по муке — од учионице до вештачке интелигенције
Професионални архив једне живе учионице: пројекти, позоришта, гости, излети, размене и трагови који су остали у сећању.
„Учионица за памћење“ није попис целог архива, него избор јавних трагова. Неке целине имају фотографију или линк, а део активности без јавног материјала остаје забележен у одељку „Шири архив“.
Стварна фотографија прати активност кад је то јавно прикладно и довољно јасно без додатног објашњавања.
Поједини сусрети, представе, путовања, пројекти и акције забележени су кратком напоменом када нема јавног линка или фотографије погодне за приказ.
Линкови су додати само уз изабране примере, када јавна објава допуњује слику о активности.
Вештачка интелигенција је овде и део стварног рада са ученицима: питање, провера, језик, одговорност и јавна презентација.
Током школске године водила сам секцију посвећену вештачкој интелигенцији. Са ученицима сам радила на томе како ВИ размишља и где греши, како се поставља добро питање, шта се сме делити са алатом, зашто је важно проверавати изворе и како ВИ може да буде сарадник, док ученик остаје аутор.
За школску приредбу припремљени су флајери на српском и француском, са QR кодом који води ка завршним видео-радовима секције.
Завршни радови ученика отварају се у посебном Google Drive фолдеру, истом оном до кога води QR код на флајеру.
Погледајте видео-радовеПосле периода онлајн наставе, дигитални алати постали су природан део рада: Padlet за припрему, Canva и Genially за ученичке радове, а размена одељења као завршни јавни тренутак. Иза ове целине стоје стотине ученичких радова; издвојени су репрезентативни примери који јасно показују тип задатка и начин рада.
Материјали су организовани по нивоу ученика: шести, седми и осми разред имају вођене пројекте уз лектиру, а гимназијалци бирају тему коју желе да истраже и представе.
Књижевни лик прелази у медијски жанр који ученици препознају. Задатак тражи разумевање текста, хумор, меру и јасну свест о томе шта је полуистина.
Примери показују како се лектира и истраживање претварају у квиз, игру, собу за бежање или визуелну презентацију.
Код старијих ученика вредно је то што тема не мора да буде школски уска: важно је да рад буде осмишљен, проверен и јавно представљив.
Током година у учионицу су улазиле десетине гостију. Издвојени су сусрети у којима ученици разговарају са људима чији рад излази из оквира једног школског предмета: књижевност, медији, право, јавни говор и лична одговорност.
Разговор са гимназијалцима о медијима, јавном наступу, каријери и одговорности речи. Сусрет који је остао запамћен по живој размени и великом броју ученичких питања.
Погледајте објавуСусрет је повезао читање његових књига, разговор о књижевности и питања из судске праксе. Ученици су дошли припремљени, па је разговор природно прешао границе једне теме.
Погледајте објавуОнлајн разговор поводом романа Бланк, са простором за питања, неслагања и отворену размену. Вредност сусрета била је у томе што је књига постала повод за шири разговор.
Погледајте објавуРазговор са ученицима завршног разреда о позиву, почецима, односу према раду и плановима за будућност. Такви сусрети ученицима приближавају стварне професионалне путеве.
Погледајте објавуОд сваке целине остаје мали прозор: неколико јавних трагова који упућују на године наставе, сарадње, културних излазака и организације ван редовног часа.
Представе су биле продужетак читања, разговора и културног васпитања. Из целине која обухвата безмало сто представа издвојено је неколико јавних трагова, док бројне друге представе остају као део ширег архива.
Музеји, библиотеке, културне руте и размене са школама шириле су наставу изван уџбеника и школске клупе. Иза ове целине је неколико десетина посета, излета и путовања.
Акције и сарадње показују да школа може да буде простор за емпатију, иницијативу и конкретну помоћ.
Титула „Најбољи наставник бивше Југославије“ стоји као мирни професионални доказ и као потврда дугог континуитета рада.
На крају једне наставничке етапе, једно одељење је од јавне Instagram слике направило поклон који је постао мали знак прелаза: учионица се затвара као дневник, али рад се наставља у новом облику.
Погледајте објавуКратке белешке чувају материјал који постоји у фолдерима, али није појединачно постављен као фотографија, рад или линк. Оне показују обим рада без претварања странице у складиште, а и изван њих остаје још много рада који није било могуће пренети у целости.
У ширем архиву су и Урош Петровић, који је гостовао три пута, Зоран Живковић, Јован Ратковић, студенти Филолошког факултета, Мина Ковачевић, др Јована Шћеповић, Суфијан Ађали, доц. др Катарина Беговић и Михајло Стојановић.
Поред постављених Padlet страница, таблоидних радова и интерактивних примера, у архиву остају и презентација седмака, видео-таблоид шестака, додатни квизови, гимназијски избори тема и размена одељења из 2026. године.
Архив бележи сарадњу са Првом крагујевачком гимназијом и школом из Шапца, путовања у Сарајево и Вишеград, Нови Сад и Сремске Карловце, као и посете Мионици, Чаробном селу, Ткачком двору и кући Живојина Мишића.
У материјалу су и Андрићев музеј, Музеј Југославије, Музеј Вука и Доситеја, Педагошки музеј, Универзитетска библиотека, Филолошки факултет, Француски институт и Краљевски двор.
Посебан слој чине Мај месец језика, Март месец српског језика, Недеља француских школа, Балканска учионица, Магична интеркултурална мрежа пријатељства и школска представа „Мали Принц“ у Дадову.
У архиву остају и акције за Центар за интеграцију младих, СОС Дечја села, Завод за васпитање деце и омладине, Звечанску, Дечје срце и сарадња покренута после сусрета са представницима УНХЦР-а.
Поред издвојених објава, у архиву су и „1984“, „Спортско срце“, „Утопија“, „Не оклевај, импровизуј“, „Осама“, „Хајдук у Београду“, „Тартиф“, „Уображени болесник“, „Хипноза једне љубави“, „Кад су цветале тикве“, „Лет изнад кукавичјег гнезда“, „Краљ Иби“ и друге представе.